Генерала Крсту Смиљанића свако можемо сврстати у ред најзнаменитијих Срба двадесетог века, као великог војног стратега и заговорника идеје уједињења свих југословенских народа.
Рођен је 30. Децембра 1868. године у атару Златиборског села Љубиш, од оца Милосава И мајке Видосаве, у фамилији која је важила за угледну и поштену. Након основне школе и гимназије, 1. септембра 1888. године ступа у Нижу школу Војне академије из које, након три године, излази у чину инжењерског потпоручника.
Већ октобра 1896. године Крста Смиљанић завршава Вишу школу Војне академије, одакле убрзо бива преведен у генералштабну струку. Ови успеси исли су под руку са напредовањем у војној хијерајрхији, па је тако 1894. одликован чином поручника , 1902. мајора, 1913 пуковника, да би 1923. године добио чин армијског генерала.
За време Првог Балканског рата био је десна рука војводе Путника, који му поверава руковођење Саобраћајног одељења врховне команде. Његове изузетне способности нису прошле незапажено ни код Николе Пашића, тадашњег председника владе, који га, по оконцању Другог Балканског рата, сврстава у састав делегације мировних преговора у Букурешту.
У Првом светском рату Крсти Смиљанићу је поверена команда над Дринском дивизијом, коју је предводио у низ операција на дринском фронту, као и повлачењу преко Црне Горе и Албаније. Десетковану и деморалисану војску је успео да опорави , мотивише и поведе у оно што је за многе било немогуце-освајање Кајмакчаланског масива.
О генералу Смиљанићу могу сведочити бројна признања и одликовања, како домаћа, тако и страна. Орден Карађорђеве звезде, орден Белог орла, орден Светог Саве, орден Југословенске круне, Чехословачки ратни крст, Румунска круна, Француски ратни крст, само су нека од одликовања која су красила груди генерала Смиљанића.
Након Првог светског рата Крста Смиљанић је обављао функцију команданта Треће армијске области , био је члан Врховног законодавног савета , да би 10. јануара 1932.године указом Краља Александра био постављен за сенатора.
До почетка новог рата живео је у Београду, да би се непосредно по његовом почетку вратио у родни Љубиш. Ипак, Немачка команда је желела чувеног генарала да има у близини, па је послала патролу која га је из Љубиша спровела у Београд. У прилог томе колико су ценили генерала Смиљаница говори и цињеница да када је генерал изасао из куце немачки војници су га дочекали у ставу мирно упутивши војнички поздрав.
Остатак живота провео је у кућном притвору где је 15.априла 1944.године и преминуо. Сахрани је, поред Милована Недића, присуствовао и велики број Београђана који су уз венце одали последњу пошту великом генералу.
Данас се биста генералу Крсти Смиљанићу налази на Краљевом тргу, у самом центру Златибора, симболизирајући храброст, част, патриотизам и многе друге вредности, које су данас потиснуте од стране неких других, материјалних вредности. Биста генерала Смиљанића није само подсетник на његов лик и дело, већ и симбол светле Српске историје.